U Albanskoj kafani naručio sam kafu na Srpskom! Usledio je muk! Onda su mi rekli šta moram da uradim da bih je pio!

Skoplje je podeljeni grad – ulickane nove zgrade u antičkom stilu, kafane i brojni spomenici u novom delu grada pravi su kontrast u odnosu na stari gradski kvart orijentalnog izgleda u kojem dominiraju Albanci.

Međutim, odlučio sam da prošetam dalje od samog srca grada, koji vrvi od turista i koji se najčešće može videti na fotografijama makedonske prestonice.

ŠUTKA

Neki ga smatraju najvećim romskim naseljem na Balkanu, Šutka, tačnije opština Šuto Orizari, nalazi se na periferiji Skoplja i ujedno predstavlja meku ulične prodaje u ovom gradu.

Dok sam se sa prijateljem iz Španije vozio autobusom do poslednje stanice u Šutki, ljudi su nas pomalo ćudljivo posmatrali. Izašli smo na okretnici i odmah videli pravo lice ovog romskog naselja: uske ulice, deca koja trčkaraju svud unaokolo i nikad dovršene prizemne kuće.

– Ćoveče, njih trojica se vozaju jednim motorom, da li je moguće – primećivao je moj saputnik.

Malo dalje odatle počinje i najveći buvljak u Skoplju – jedva smo se progurali i usred radnog dana, a kako kažu Makedonci, vikendom ni igla ne može da stane.

– Ista roba koju kupujete u centru grada ovde može da se nađe i za duplo manje para. Zato vikendom svi dolaze u Šutku da kupuju – kazao nam je jedan Makedonac.

Dok smo slikali tablu ulice koja nosi naziv “Nov život” jedan od prolaznika ljutio se što slikamo naselje – ne voli baš svako oko kamere.

– Nema “zdravo”, nego će ti uzmem to i razbijem da vidiš ko sam ja – uzvikivao je za nama gospodin žučne naravi.

“Kako se živi u Šutki?” upitali smo jednu devojku u prodavnici.

– Lepo, lepo, mirno sve – pričala nam je ona.

Džamije, velika makedonska zastava i pogled na krst na planini sa druge strane grada upotpunjavali su ovu nadrealnu sliku Skoplja.

Oko 70 posto stanovnika Šutke su Romi, a ostatak uglavnom čine Albanci. Većina njih su muslimani, ali ima i adventista i jehovinih svedoka.

– Romi su lojalni državi i, premda imaju prava da koriste romski jezik u zvaničnim dokumentima, radije se opredeljuju za makedonski – kazao je jedan od poznavalaca prilika u ovom naselju.

ČAIR

Na naše zaprepašćenje albanski deo grada Čair na jednom kružnom toku krasi ogroman spomenik u obliku albanskog dvoglavog orla sa oznakom UÇK.

Izašli smo iz autobusa na narednoj stanici i ušli u lokalni kafić. Pivo se ne služi, a pripadnica nežnijeg pola u punom kafiću – nema.

Otišli smo dalje i zašli u deo Čaira koji je bliži centru grada, a za razliku od ostatka naselja ovde nema stambenih blokova iz doba Jugoslavije, ulice su krivudave, a kuće i zgrade spontano se šire u visinu.

Ušli smo u jedan mali kafić u kojem je sedela grupa Albanaca, koji nije imao ni ispisan naziv i na čistom srpskom i upitao sam”. Je l’ radite? Možemo li da popijemo kafu kod vas?”.

Okupljeni su bili gotovo u šoku. Naravno, niko ne brani ni Makedoncima ni Srbima da u albanskoj kafani popiju kafu, ali ipak smo ih iznenadili u ovom skrivenom kraju grada. Nakon što su se raspričali na albanskom jeziku, započeli su razgovor i sa nama.

– Ovo je centar Skoplja, ali smo zaostali kao da smo pre 500 godina – počeli su da pričaju objašnjavajući kako se vremena menjaju.

Ali, manimo se politike. Došli smo da popijemo kafu. Započeli su priču o fudbalu.

– Ako hoćeš da popiješ kafu, moraš da navijaš za Real Madrid. Šalimo se, šalimo – uz smeh su pričali našem saputniku Špancu.

A onda se povela priča o Partizanu i Zvezdi.

– Još sam Zvezdaš! E… u Beogradu svaki derbi Zvezda-Partizan pre 40 godina, sve utakmice sam gledao Zvezdine, i Liga šampiona kad je igrala… – nostalgično se prisećao jedan od okupljenih.

Došlo je vreme da odu na klanjanje u džamiju. Mi smo ispili našu kafu i nastavili dalje…

CENTAR SKOPLJA

Ne treba zaboraviti da je Skoplje jedan od onih gradova čiji je stari arhitektonski identitet maltene zbrisan strahovitim zemljotresom.

Kao podsećanje na taj dan iz 1963. godine i dalje stoji razrušena stara železnička stanica, sa satom koji je stao u 05.16… Oko nje nalaze se soliteri iz doba socijalizma, ali i potpuno nove zgrade koje se podižu u imitaciji nekakvog starog stila.

Tako je ovaj grad postao pravi miks različite arhitekture. I dok se na jednoj strani gradi, Skoplje je na drugoj i pomalo zapušteno.

U jednom delu grada, koji sa svojim bulevarima podseća na Novi Beograd, zatekli smo i potpuno ruinirani kongresni centar.

Izvor: Telegraf.rs/Mateja Beljan / Foto: Telegraf.rs/M. Beljan printscreen

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

WP2FB Auto Publish Powered By : XYZScripts.com