Da li će Grenel ubediti Nemačku u razmenu teritorija?

Američki analitičar Edvard Džozef smatra da imenovanjem specijalnog predsedničkog izaslanika Ričarda Grenela za pregovore Beograda i Prištine Bela kuća veruje da on može da ubedi Nemačku da podrži ideju o kojoj se ranije govorilo, a to je razmena teritorije između Kosova i Srbije.

Upitan kako gleda na pojačano uključivanje SAD u dijalog Kosova i Srbije, Džozef kaže da je ono pozitivno i, istovremeno, uznemirujuće. Prema Džozefu, pozitivno je zato što je dobro svako intenzivno interesovanje za Balkan koje pokazuje američka administracija.

– Istovremeno je čudno i uznemirujuće. Zašto je ambasador Grenel imenovan, kada je nedavno Metju Palmer izabran za specijalnog izaslanika (za Balkan)? Palmer, naravno, ima dugo iskustvo u regionu, dok je ambasador Grenel radio u UN i ima saznanja o regiji, ali ne na istom nivou. Dobro je što je Bela kuća, u vreme mnogih drugih kriza, zainteresovana da reši ovo pitanje, ali, istovremeno, čudno je i ostaje da se vidi šta to znači za američku politiku u regionu – dodaje američki analitičar.

On navodi da je Grenel ambasador u Nemačkoj i da je, iako je tamo imao nesporazuma, svestan briga Nemačke u vezi sa politikom koju je inicirao bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džon Bolton, a koja je, izgleda, bila u korist razmene teritorija (između Srbije i Kosova).

– Moguće je da je Bela kuća i dalje angažovana na Balkanu i da veruje da je Grenel osoba koja može da ubedi Nemačku. Ali stavovi važnih rukovodilaca u regionu su da razmena teritorije može biti rizična i destabilizujuća – ističe analitičar.

„Treba čitati američke znake“
Na pitanje kako SAD vide rešenje nesuglasica između Srbije i Kosova, on kaže da je to političko pitanje „kome se ne zna odgovor, ali da treba čitati znake“.

– Kada je Bolton bio savetnik za nacionalnu bezbednost, mislim da je imao podršku za ideju koju je favorizovala i Federika Mogerini, o razmeni teritorija, o jednoj vrsti podele Kosova, izgleda na severu, kod reke Ibar, gde bi četiri severne opštine pripale Srbiji, a jedan nedefinisan deo juga Srbije, Preševska dolina, pripao Kosovu – kaže on i dodaje da su izgleda o tome nekoliko meseci razgovarali i Tači i Vučić.

– Mogerinijeva je to podržala, ali svi znamo da se nemačka kancelarka Angela Merkel snažno usprotivila tome, kao i ostali rukovodioci u regionu, koji bi bili pod direktnim uticajem toga – navodi Džozef.

Oslabljena pozicija Tačija
Komentarišući rezultate izbora na Kosovu, Džozef kaže da su oni, sa jedne strane, jak udarac za Tačija.
– Ideja da on ima mandat birača Kosova za podelu Kosova, zajedno sa predsednikom Srbije Vučićem, jasno je da ne postoji – smatra Džozef.
S druge strane, i stav Aljbina Kurtija, koji bi mogao da postane premijer, je „pomešan“, zato što je godinama sam insistirao na ujedinjenju Kosova sa Albanijom.
– On ne želi da Kosovo bude nezavisna država, već da se pripoji Albaniji. To bi bilo moguće razmenom teritorija. Kurti je takođe rekao da je protiv predaje nekog dela teritorije Srbima – dodao je Džozef.
Kada je reč o nastavku dijaloga, Džozef kaže da je Tačijeva pozicija sada oslabljena.
– Ukoliko Kurti bude premijer, ne sumnjam da će se potpuno uključiti u ove razgovore, zajedno sa predsednikom Tačijem, koji je, ponavljam, oslabljen na izborima, jer je njegova partija prošla veoma slabo – zaključuje Džozef.

Izvor: Vestionline

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com