Dodik: RS neće dozvoliti priznanje Kosova, konačnu reč doneće Skupština RS

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da će se pitanje priznanja Kosova naći na sledećoj redovnoj sednici Predsedništva BiH, posle čega će, ako bude preglasan, pokrenuti mehanizam zaštite vitalnog nacionalnog interesa o kojem će se izjasniti Narodna skupština republike Srpske.

“Epilog tog pitanja biće u Narodnoj skupštini i značiće da Kosovo neće biti priznato. Smatram da je dobro da o nepriznanju Kosova imamo institucionalnu odluku”, kazao je Dodik na konferenciji za novinare u Istočnom Sarajevu.

Prema njegovim rečima, status Kosova i RS je gotovo identičan, dodavši da se uvažava rušenje teritorijalnog integriteta Srbije, dok se, s druge strane, Republici Srpskoj osporava jačanje autonomije.

Dodik je podsetio da je pitanje priznanja Kosova inicirao član Predsedništva BiH Željko Komšić, da je za priznanje glasao i bošnjački član Šefik Džaferović, dok je on bio protiv.

Naveo je da je Komšić, obrazlažući inicijativu naveo da treba poštovati političku volju Albanaca, da je to faktičko stanje, dodavši da Komšić nije imao odgovor zašto ne poštuje Rezoluciji 1244 Saveta bezbednostu UN.

Dodik je dalje rekao da je preglasan u pogledu njegove inicijative da BiH svoju Ambasadu u Izraelu premesti iz Tel Aviva u Jerusalem, dodavši da je to pitanje bitno, jer se na taj način trebao pokazati dobar odnos prema Izraelu, koja je prijateljska zemlja i prema BiH i prema Srbima.

“Videćemo šta dalje, mi imamo dobre odnose sa Izraelom”, kazao je srpski član Predsedništva BiH. On je naveo da je Komšić na sednici Predsedništva podsetio na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN, navodeći da bi premeštanjem Ambasade u Jerusalem, BiH prekršila tu rezoluciju, što bi moglo da ima posledice po nju, kao odnose te države sa zemljama na Bliskom Istoku.

“Obavestio sam zvaničnike Hrvatske o skrnavljenju Dejtonskog sporazuma”
On je naveo da je najviše zvaničnike Hrvatske obavestio o svom stavu da je došlo do značajnog skrnavljenja Dejtonskog sporazuma i da je neprihvatljivo da Srbija i Hrvatska, kao potpisnice tog sporazuma, budu isključene iz Saveta za primenu mira u BiH.

“Rekao sam da BiH može da funkcioniše ako se približi izvornom Dejtonu, da se Hrvatima u BiH trebaju dati prava konstitutivnog naroda i da BiH na tim temeljima može da gradi neku svoju održivost i budućnost”, rekao je Dodik novinarima u Istočnom Sarajevu.

Dodao je da je hrvatske zvaničnike obavestio o “značajnoj devastaciji kolektivnih prava Hrvata u BiH,” kao i o “devastaciji institucionalnih prava Republike Srpske i konstitutivnih prava Srba u BiH, kroz intrvenciju međunarodne zajednice”.

“Primarno je očuvati mir i rešenje je u dijalogu unutrašnjih političkih faktora bez međunarodnog posredovanja, uvažavajući realne pozicije svih, uvažavajući pravo da konstitutivni narodni imaju prava koja su garantovana Dejtonskim sporazumom”, istakao je Dodik.

On je rekao da je jutros telefonom razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da ga je upoznao sa sadržajem razgovora u Zagrebu.

“Smatram da je Vučić dobra prilika da se stabilizuje stanje u regionu i da on može da bude odličan sagovornik hrvatskim institucijama, kako bi se rešavala otvorena pitanja, i među državama i narodima”, istakao je Dodik.

Upitan da li je razgovarao o položaju Srba u Hrvatskoj i zatražio da oni postanu konstitutivi narod u toj zemlji, srpski član Predsedništva BiH je kazao da je to pitanje za predstavnike Srba u Hrvatskoj, koji sada imaju status nacionalne manjine.

Naveo je da je svoju posetu Zagrebu dogovarao sa hrvatskim predsednikom Zoranom Milanovićem, sa kojim je razgovarao o političkim pitanjima bitnim za obe zemlje.

Dodik je rekao da je sa hrvatskim zvaničnicima razgovarao i o pitanju Trgovske gore, gde Hrvatska, uz samu granicu sa BiH, namerava da odlaže nuklearni otpad, i da mu je odgovoreno da su u vezi s tim pitanjem “procedure u toku”.

Prema njegovim rečima, ranije je zaključeno da se pregovara o tom pitanju sa Hrvatskom, a u slučaju da se ne nađe rešenje problem će se rešavati multilateralno, čak i u postupku međunarodne arbitraže.

Dodao je da je sa Plenkovićem razgovarao o ekonomskoj saradnji, zajedničkim infrastrukturnim projektima, održavanju mostova između dve zemlje kako bi se što više njih kategorisalo za robni promet.

AUTOR: Beta

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *