PRED SRBIJOM SU U 2021. ČETIRI VELIKA IZAZOVA: Od dijaloga sa Prištinom do Brisela i SAD, a sve se vrti oko KiM

Burna godina ostala je za nama, a pandemija korona virusa koja je pogodila čitav svet, uticala je na brojne planove kada je reč o političkoj sceni, kako domaćoj tako i svetskoj.

Ove godine sudeći prema najavama državnog rukovodstva, ali i evropskih zvaničnika može doći do raspleta i početka konačnog rešavanja svih onih izazova i problema, koji nam sada već decenijama vise nad glavom.

Uspostavljanje odnosa sa novom administracijom SAD
Događaj koji je okarakterisan kao najvažne svetsko političko dešavanje 2020. godine bili su predsednički izbori u SAD. I dok su se, čekajući rezultate, poznavaoci političkih prilika na Balkanu bavili analizama čija pobeda bi više odgovarala Srbiji, podsećali na Trampovu administraciju koja je promenila stav, naročito kada je rešavanje kosovskog problema u pitanju, domaća javnost prisećala se Bajdenovih ne tako blagonaklonih stavova prema Srbiji i zagovaranja NATO intervencije tokom sukoba na KiM.

U minuloj godini Trampova administracija napravila je, kako su mnogi ocenili, istorijski pomak na putu pomirenja dve strane i time potvrdila svoj stav da je podjednako važno saslušati i Beograd i Prištinu, što je rezultiralo potpisivanjem sporazuma u Vašingtonu.

S obzirom da se Bajdenova pobeda u Srbiji posmatrala kroz njegove ranije stavove o našoj zemlji, kao i kosovskom pitanju, preovladalo je mišljenje da “nam on na čelu SAD ne odgovara”. Analitičari, međutim, podsećaju da su se okolnosti promenile, baš kao što su se promenili i akteri koji su devedesetih bili na političkoj sceni.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da veruje da će u prvoj polovini 2021. godine imati priliku da se sretne sa izabranim predsednikom SAD i u izjavi za RTS ocenio da sa “Bajdenom ima bolje lične odnose, ali da bi za Srbiju bilo lakše da je ostala prethodna administracija presdsednika Donalda Trampa”.

– Ali nisam ni glup, ni lud, jer dovoljno je da vidite prvo saslušanje u Kongresu pa da znate da će biti teže za nas, jer ponovo neke uloge preuzimaju ljudi koji su izvršili agresiju na našu zemlju – istakao je predsednik Srbije i dodao da će se mnogi iznenaditi kako će izgledati odnos sa novom administracijom SAD.

Uverenja da stvari treba posmatrati sa vedrije strane i da nije sve tako crno došla su i od visokog funkcionera američkog Stejt departmenta Filipa Rikera koji je uveren je da će i administracija predsednika Džozefa Bajdena ostati posvećena partnerstvu sa Srbijom.

– Ne mogu da spekulišem šta će Bajdenova administracija da uradi, ali mogu da kažem da je američka posvećenost Zapadnom Balkanu i našem partnerstvu sa Srbijom dosledna, iz jedne u drugu administraciju – rekao je Riker u razgovoru za Tanjug i dodao da veruje da će ta podrška ostati snažna.

– U tom kontekstu ubeđen sam da su interesi SAD iznad “američke politike” i da će upravo ti interesi nastaviti da budu vodilja u našim odnosima ka daljoj svetlijoj, prosperitetnijoj, stabilnijoj i sve više evropskoj budućnosti Srbije i regiona – istakao je Riker.

Pad vlade u Prištini, novi izbori – novi zastoj u dijalogu?
Iako su posle vraćanja za pregovarački sto u julu prošle godine usledile optimistične najave EU, kao glavnog posrednika u dijalogu, da se na konačni dogovor Beograda i Prištine “neće čekati godinama, već da su meseci u pitanju”, u drugoj rundi razgovori su opet zakočeni. Ovoga puta zbog odbijanja prištinske strane da na sto stavi dogovoreno pitanje primene Zajednice srpskih opština. EU nije našla načina da vrati pitanje ZSO na dnevni red proređenih sastanaka u Briselu, koji se sada odvijaju jednom mesečno samo na tehničkom nivou.

Unutrašnje političke neprilike na Kosovu samo su dodatno zakomplikovale dalji tok dijaloga. Kraj godine obeležio je pad vlade u Prištini i to drugi put za godinu dana. Glasanje za Hotijev kabinet od pre nekoliko meseci poništio je Ustavni sud i to zbog jednog spornog glasa, tako da će Kosovo za oko mesec i po dana ponovo na izbore, što, stručnjaci smatraju, znači i nov zastoj u dijalogu. Najpre jer se ne zna koliko će trajati formiranje te nove vlade, ko će zauzeti koju funkciju, ko će biti glavni politički pregovarač kao i da li će se razgovori nastaviti tamo gde su stali ili će neko pokušati da uvede svoja pravila i još jedan krug uslovljavanja.

S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da neće biti priznanja Kosova, dok je on predsednik.

– Do aprila 2022, kada će biti održani predsednički i parlamentarni izbori u Srbiji, Beograd zasigurno neće priznati nezavisnost Kosova – rekao je Vučić za specijalnu emisiju Prve TV upitan da li isključuje mogućnost da Srbija prizna Kosovo.

– Posle toga narod odlučuje – poručio je on, prenosi Tanjug.

Bez otvorenih poglavlja u pregovorima sa EU – šta dalje?
Prethodnu godinu završili smo zastojem u evropskim integracijama Srbije i prvi put da Srbija nije otvorila nijedno novo poglavlje u toku kalendarske godine. Pojedini stručnjaci naveli su da je to jasan signal da Unija nije zadovoljna situacijom u Srbiji, a kao glavni razlog navedeni su vladavina prava, sudstvo i sloboda medija.

Šta treba da se uradi, napisano je u godišnjem izveštaju Evropske komisije – ubrzanje reformi u oblasti vladavine prava, promena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, sloboda medija, jačanje demokratskih institucija, pluralizma, slobode izražavanja.

Ipak, šef delegacije Evropske unije u Srbije Sem Fabrici izjavio je da je “proces između Srbije i Evropske unije nastavljen” tokom 2020. uprkos toj činjenici.

– Istina je da nema novih otvorenih poglavlja, niti onih koja su zatvorena, ali želeo bih da kažem da je ova bila jedna duga godina, veoma komplikovana godina i nešto se jeste dogodilo. Proces je nastavljen, mislim na proces između EU i Srbije. Radimo blisko, pre svega po pitanju zdravlja, da ublažimo posledice ove strašne pandemije, da ublažimo posledice na ekonomiju – rekao je Fabrici jednom prilikom i dodao da misli da je ova godina bila neka vrsta testa solidarnosti, kao i da na 2020. ne može da se gleda kao na izgubljenu godinu, mada je, definitivno, kako je ocenio, mnogo više moglo da bude urađeno.

– Bilo je pomaka, pomaka u ekonomiji, ali ako vidimo neke druge reforme, na primer vladavinu prava, malo toga se desilo po tom pitanju – kazao je šef delegacije EU i dodao da po pitanju pristupanja Srbije Evropskoj uniji, mora biti jasno gde su nedostaci i šta treba da se uradi.

Dijalog vlasti i opozicije
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da će posle Božića biti nastavljeni razgovori o formatu i temama međustranačkog dijaloga, s obzirom na to da su mnoge stranke opozicije u međuvremenu postale vanparlamentarne.

– S tim u vezi moraju da znaju, a na to ih je opomenula i Evropska komisija, da je i opozicija odgovorna za stanje demokratije u zemlji. Nisu oni anđeli koji s visine posmatraju kako ide politički život pa pokazuju prstom na to šta ne valja i šta treba da se menja.

Bojkotovanje izbora niko u Evropi ne može da razume. To su im i rekli evropski predstavnici, Vladimir Bilčik, na primer, kada kaže da će za Evropski parlament glavni sagovornik biti one partije koje su u Skupštini. Šta su drugo očekivali da kaže? Nastavićemo dijalog, razgovarao sam načelno o tome sa Dejvidom Mekalisterom i oni sada treba da pripreme okvir za taj dijalog, od vremenskog trajanja, tema za razgovor pa do učesnika – rekao je on u intervjuu za Telegraf.rs.

Direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević smatra da postoji sposobnost i organizacija civilnog društva i njihova spremnost da uđu u taj dijalog.

– Ovo jeste najava njegovog ponovnog uspostavljanja, sa partnerima iz akademske zajednice i svima onima koji su spremni da u njemu učestvuju – rekao je Antonijević u ranijoj izjavi za Tanjug.

Izvor: Srbija Danas/Telegraf

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.