OGLASILI SE STRUČNJACI: “Rezolucija 1244 ključni i neoboriv argument Srbije”

Profesor međunarodnog prava Milenko Krećo istakao je da je pravna pozicija Srbije u pregovorima o Kosovu i Metohiji dobro utemeljena u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti i da predstavlja neoboriv agrument Srbije.

On je za maedije objasnio da je Rezolucija 1244 doneta na osnovu Povelje UN i da je po svojoj snazi odluka.

– Ove rezolucije su po svojoj snazi, zapravo, odluke, budući da su se, prema članu 24 Povelje, članice UN saglasile da Savet bezbednosti deluje u njihovo ime pri sprovođenju svojih dužnosti ostvarenja mira i bezbednosti, a članom 25 Povelje obavezale su se da ‘prihvate i izvršavaju odluke Saveta bezbednosti’. Stoga, može se reći da je Rezolucija 1244 neoboriv argument – istakao je Krećo.

On je istakao da su ključni argumenti Srbije Povelja UN, Rezolucija 1244, te Briselski i Vašingtonski sporazum.

– Pravna pravila podrazumevaju i odgovarajuću političku i diplomatsku aktivnost, koju Srbija i njen predsednik kao glavni pregovarač preduzimaju suprotstavljajući pravila međunarodnog prava pragmatičnim interesima država koje zagovaraju nezavisnost Kosova – dodao je Krećo.

Ovi akti, kako je objasnio Krećo, podležu obavezi savesnog ispunjavanja u dobroj veri, a pravilo savesnog ispunjavanja preuzetih obaveza fundamentalno je pravilo koje izražava nužnost međunarodnog života, pravde i moralnosti.

Takođe, rekao je da je nadživelo sve faze u razvoju međunarodnog prava kao njegovo sveto pravilo i uvršteno je u osnovna načela Povelje Ujedinjenih nacija, kao najvišeg pravnog akta u međunarodnoj zajednici.

Na pitanje koji je pravni (be)smisao uzajamnog priznavanja Beograda i Prištine profesor je rekao da bi, nezavisno od činjenice da bi eventualno uzajamno priznanje bilo pravni nonsens, jer je priznanje u međunarodnom pravu rezervisano za novonastale države, ono proizvelo i dalekosežne negativne posledice.

– Pozivanje na međusobno priznanje ima skrivenu nameru – da se Srbija i KiM stave na istu ravan, kao dve nove države nastale na istom talasu teritorijalnih promena koje su pogodile SFRJ – rekao je Krećo i naveo da bi dve okolnosti mogle da budu zloupotrebljene u “maniru opšte instrumentalizacije činjenica i prava stranih aktera zarad osamostaljenja Kosova”.

“Prva je da je Kosovo, nakon improvizovanog referenduma o nezavisnosti 1990, organizovanog od Demokratskog saveza Kosova, koji je Srbija proglasila ništavnim, proglasilo nezavisnost koji je priznala samo Albanija. Druga okolnost je da se podnošenjem molbe za prijem u UN oktobra 2000, SRJ odrekla kontinuiteta sa SFRJ i prihvatila status države-sukcesora SFRJ, tj. nove države.

Tako bi se rastakanje SFRJ, suprotno mišljenjima Badinterove komisije, moglo protumačiti kao rastakanje ne samo duž administrativnih podela na republike već i duž administrativne linije koja deli KiM od ostalog dela Srbije”, objasnio je Krećo.

On je upozorio da bi posledice priznavanja tzv. Kosova po Srbiju bile višestruke.

– To bi značilo odricanje od dela državne teritorije, lišavanje predmeta Rezolucije 1244, koja bi izgubila pravni smisao, kao i konvalidaciju ilegalnog proglašenja nezavisnosti, jer priznanje ima retroaktivno dejstvo, i oslobađanje odgovornosti kosovskih i stranih aktera na osnovu naknadnog pristanka Srbije kao oštećene strane – ukazao je Krećo.

Izvor: Srbija Danas/Politika

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.