Švedska će insistirati na formiranju ZSO i vraćanju Srba u institucije

BEOGRAD – Švedska će tokom predsedavanja EU koje počinje 1. januara uz četiri osnovna prioriteta insistirati i na dijalogu Beograda i Prištine, brzoj primeni dogovora o formiranju Zajednice srpskih opština i na stvaranju uslova za povratak Srba u institucije, izjavila je ambasadorka Anika Ben David i dodala da će u ovom prelomnom trenutku za Evropu i svet, zbog rata u Ukrajini, nastaviti da poziva Srbiju da se uskladi sa evropskom spoljnom politikom.

U intervjuu za Tanjug ambasadorka Švedske za Srbiju i Crnu Goru govorila je i o aplikaciji Prištine za članstvo u EU, procesu proširenja, o nameri EU da nastavi da jača i intenzivira angažman u cilju transformacije Zapadnog Balkana, uz ocenu da je vreme da se reforme ubrzaju, usaglase politike i preduzmu nove odlučne mere za geostratešku orijentaciju Srbije i celog regiona.

Na pitanje kako Švedska gleda na zahtev Prištine za članstvo u EU, s obzirom da Kosovo nije članica UN, kakva ce biti procedura i kada misli da bi aplikacija Prištine mogla da se nađe na dnevnom redu EU, kaže da će se tim pitanjem baviti kada zahtev bude na agendi EU.

“To ćemo učiniti u bliskoj konsultaciji sa državama članicama”, rekla je ambasadorka koja je na pitanje da li misli da bi taj potez Prištine mogao da utiče na dijalog o Kosovu i Metohiji, odgovorila da EU danonoćno radi na rešavanju krize na severu Kosova.

“Potrebno nam je stvaranje uslova za povratak kosovskih Srba u zajedničke institucije, u kojima oni igraju važnu ulogu”, rekla je Ben David.

Na pitanje kakav ce biti stav Švedske povodom poštovanja potpisanih sporazuma i dokumenata o KiM u kojima je posredovala EU, a pre svega Briselskog sporazuma, naglašava da je dijalog pod okriljem EU jedini način da se napreduje i postigne dogovor o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, što je ključni aspekt pregovora o pristupanju Srbije EU.

“Od ključne je važnosti da se svi sporazumi prethodno postignuti u dijalogu moraju brzo implementirati. To nisu samo obećanja, već i obaveze obe strane. To podrazumeva osnivanje Zajednice srpskih opština. EU ce nastaviti da radi na tom cilju”, kazala je Ben David.

“Ponavljamo našu snažnu podršku neumornim naporima specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka”, rekla je ona.

Na pitanje da li bi Švedska tokom predsedavanja EU mogla više da se založi za zaštitu prava Srba na KiM i formiranje Zajednice srpskih opština i da li ce se Stokholm za to zalagati rekla je da je ključno da se svi sporazumi brzo implementiraju.

Na pitanje kako Stokholm gleda na proces proširenja, posebno na zemlje ZB, šta očekuje od Srbije i da li je za očekivati da Srbija u 2023. napravi neki konkretan napredak na putu ka EU, Ben David je podsetila da je poruka EU u Tirani na Samitu, prvom ikada održanom van Unije, bila jasnija nego ikada.

“Čvrsto smo posvećeni i želimo dobrodošlicu zemljama Zapadnog Balkana u porodicu EU. Geopolitička realnost donela je novu potrebu za hitnošću u procesu pristupanja EU. Ali merila kao osnovni uslovi i dalje važe. Postoji jasan put, jasna metodologija. Želimo da vidimo da se proces pridruživanja zasnovan na reformama ubrzava”, rekla je ambasadorka.

Podsetila je da proces evrointegracija može biti zahtevan.

“Promene dotiču DNK države i društva”, ukazala je Ben David i naglasila da je krajnji cilj uspostavljanje jake državne uprave i demokratskih praksi koje omogućavaju adekvatno i demokratsko funkcionisanje institucija na polju bezbednosti, pristupa pravdi, zaštiti ljudskih prava, pružanju javnih usluga, ekonomskih rezultata i stvaranja novih radnih mesta.

Reforme u oblasti vladavine prava i osnovnih ljudskih prava, kao i snažna posvećenost borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije ključni su za kredibilan put na polju evrointegracija, navela je ona i naglasila da će “EU nastaviti da jača i intenzivira angažman na svim nivoima u podršci političkoj, ekonomskoj i društvenoj transformaciji Zapadnog Balkana”.

“Srbija je jedan od najvećih primalaca fondova EU u svetu, sa 200 miliona evra godišnje”, rekla je ona i podsetila da je EU najveći donator, investitor i trgovinski partner Zapadnog Balkana.

Naglasila je da sa Ekonomskim i investicionim planom od 30 milijardi evra, podržavaju dugoročni oporavak regiona.

“A naš paket energetske podrške vredan milijardu evra bavi se energetskom krizom i podstiče njenu energetsku tranziciju”, rekla je ona i ocenila da su sporazumi o romingu potpisani u Tirani dokaz sve tešnje saradnje.

“Sada je vreme da se ubrzaju reforme, usaglase politike i preduzmu nove odlučne mere za geostratešku orijentaciju Srbije i celog regiona”, rekla je ona.

Ambasadorka kaže, da se prvi od četiri glavna prioriteta sa agende predsedavanja EU koje preuzimaju od Češke, odnosi na bezbednost građana i jačanje uloge EU u svetu.

Ubrzaćemo “zelenu tranziciju” u cilju stvaranja Evrope oslobođene od fosilnih goriva, što će dovesti do novih radnih mesta i inovacija, zalagaćemo se za konkurentnost evropske privrede tako što ćemo stvoriti nova radna mesta, ali i raditi na zaštiti osnovnih vrednosti EU i zaustavljanju korupcije i kriminala, rekla je ambasadorka i naglasila da je ipak najveći izazov koji ih očekuje očigledno rat Rusije protiv Ukrajine.

“Puna invazija jedne nuklearne sile na neutralni i demokratski pravoslavni slovenski bratski narod podseca nas da se sloboda i demokratija ne smeju uzimati zdravo za gotovo. Ovo je napad ne samo na Ukrajinu, već rat na sve naše vrednosti, naš sistem upravljanja i norme međunarodne saradnje”, rekla je Ben David i naglasila da će ishod tog rata oblikovati budućnost Evrope.

Rat, kako je dodala zahteva jedinstven odgovor.

“Podrška EU Ukrajini politička, ekonomska, vojna, humanitarna i pravna predstavljaće centralni fokus švedskog predsedavanja. Pozdravljamo što su se mnogi naši bliski partneri uskladili sa stavovima spoljne i bezbednosne politike EU, upravo kao što se očekuje od zemlje kandidata za članstvo u EU”, rekla je ona.

“Nastavićemo da pozivamo Srbiju da učini isto. Ovo je prelomni trenutak za Evropu i svet. To znači da usklađivanje spoljne i bezbednosne politike EU i ispunjavanje kriterijuma EU o osnovama oblikuju mogućnosti za napredak”, naglasila je ambasadorka.

Na pitanje koliko se EU promenila od poslednjeg predsedavanja Švedske EU, podseća da se EU za tih 13 godina afirmisala kao globalni blok u odbrani međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima i multilateralne saradnje.

Sada imamo dugogodišnjeg predsednika Evropskog saveta i visokog predstavnika Unije za spoljnu politiku i bezbednost. I svojevrsno ministarstvo spoljnih poslova EU, Služba za spoljne poslove, gde služe diplomate svih 27 država članica. Izgubili smo jednu državu članicu, Veliku Britaniju. Što je najvažnije, ruski rat protiv Ukrajine doveo je do istorijskog jedinstva među državama članicama.

Izvor: Tanjug

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.